‎Misliš Da Sam Blesav - Single by Budenje on Apple Music

Suludo! Nevjerojatno! Osakaćujuće! Dosad najlošiji nastavak epske vremensko-prostorne mega-avanture; napisao Siniša Morčić
- Nije t' ovo SLOVENIJA! - urlao je Futro vozaču automobila slovenske registracije koji nas je preticao. Svjetla gradske rasvjete bujala su u kišnoj noći, žuto bojeći unutrašnjost Pezejca.
- Tehnički, već jesmo u... - zaustio sam pokazujući na tablu s natpisom "Sežana".
- Odjebi! - presjekao me Futro i odvrnuo The Doors na starom kasetašu.
- ROK EN ROL! - rekao je pa uzdigao ruke, bubnuvši šakama o krov. Potjerao je starog Pezejca maksimalnom brzinom. Izlizani klipovi od ruskog čelika bubnjali su u ritmu Morrisonove seanse. Kad je završila L.A. Woman, otpustio je gas i promijenio kazetu.
- A što je tek ovo dobro! - rekao je - NEMA!
Na podlozi od harmonike, glas iz zvučnika počeo je zavijati: “Evo ti ga mala, znaš da nije šala”.
Nakon pola sata vožnje i pezejac je počeo zavijati uskom brdskom cestom.
- Nuuuh, nuh, nuh... A ba da baaa... - pjevušio je Futro na samo njemu znanom jeziku, prstima lupkajući po volanu u ritmu glazbe.
Iznenada je naglim pokretom ugasio kasetofon i pogledao me u retrovizoru.
- Đe smo, Koldman, sunce li ti kalajisano?
- U Sloveniji... Fantje - rekao sam kroz zijevanje.
Hess se zasmijuljio, a Futro je ljutito bubnuo dlanom po volanu.
- Slušaj ti mudraca, bogara ti! Pitam te kol'ko se još imamo za voz't!
Uključio sam smartphone. Nije bilo GPS signala.
- Trenutno smo u... kvalitetnoj vukojebini. Dakle, vrlo blizu. Prema mojim proračunima, uskoro bi trebali skrenuti desno - rekao sam i pogledao kroz prozor. Pun mjesec osvjetljavao je rub ponora. S lijeve strane cesta je bila omeđena visokom kamenom liticom.
- Nego, dok se vozimo... - rekao je Futro pa ispod sjedišta izvukao bocu u kojoj se ljeskala zelenkasta tekućina.
- Ovo mi je amidža poslo iz Francuske. Red je da se malo razbudimo!
- Opa! - ispalio je Hess oduševljeno.
- Absinat! - rekao je Futro pobjedonosno, zubima zagrizao pluteni čep, ispljunuo ga i divljački nagnuo iz boce.
- ROOO-BOT! - uzviknuo je u navali adrenalina, otresajući glavom.
Pružio je bocu Hessu preko ramena, a on ju je hitro istrgnuo iz njegove ruke i pohlepno potegao gutljaj.
- TAAA-HA! – Hess se protresao cijelim tijelom, nakašljao se kao da će se ispovraćati, pa zatim vratio bocu Futri, režeći.
- Koldman, tebe neć ni nud't, dovoljno si i ovak blesav - rekao je Futro i strusio ostatak tekućine, otvorio prozor i zafitiljio bocu na cestu.
Krank je zatvorenih očiju klimao glavom na glazbu iz slušalica, u potpunosti propustivši mini-pijanku.
Futro je pokazao na Krankov arhaični model Walkmana.
- Videre ga!
- Bit će da ga je svojevremeno ukrao Patricku Batemanu - rekao sam si u bradu.
- I doktore, šta si ono reko, Reptilović ti je osto dužan para? - rekao je Futro i pogledao Kranka na suvozačkom sjedištu. Ovaj nije reagirao.
- ALO! KRANAK! - viknuo je Futro i opalio ga dlanom po koljenu.
Krank se prenuo iz transa i skinuo slušalice. Iz njih je low-fi vokal tulio “Ljuuu-be tro-vaaa-čaaa”
- Šta je? - rekao je bunovno.
- Reko; Svinjski ti je pare osto dužan?
- A, to. Dašta. Kad je počeo rat u Bosni, debeli je nestao. Reptilović, je li. Imali smo neki biznis u planu, ali on je nestao s parama. Kasnije sam dobio dopisnicu iz Sežane. Nije na njoj ništa pisalo, samo je penkalom na poleđini bio nacrtan kurac.
- Kru mu jebem, da mu jebem!
- Dvadeset hiljada maraka - dodao je Krank sjetno.
- Da mu kru jebem žareni! - ponovio je Futro.
- Tko zna tko je tebi, doktore, poslao dopisnicu. Ti si i karcinome liječio analnim umetcima - dobacio sam sa zadnjeg sjedišta.
- Ti, začepi! U dosta si nas već govana uvaljo sa tim svojim pametovanjem! - graknuo je Futro i opet se obratio Kranku - Iz Sežane, kaeš?
Gledao sam Krankovo znojno brkato lice u kozmetičkom zrcalu suvozačkog sjedala. Bio sam siguran da izmišlja. Takvim likovima ne možeš vjerovati. Kao da mi čita misli, podlo mi se nasmiješio i zagladio svoje bajkerske brkove.
- Imao je on neku rodbinu tamo - nastavio je Krank sa svojom fikcijom - Ujninog strica, ili tako nešto. Inženjera. Sedamdesetih godina je radio u Tomosu.
- Mislio sam da je Tomosova tvornica u Kopru? - ubacio se Hess.
Krank ga je pogledao.
- Pa, baš dobro da si pitao. Naime...
- De, doktore, izvini malo! - prekinuo ga je Futro i okrenuo se prema nama, ne gledajući cestu.
Zaprijetio nam je prstom.
- Od vas dvojice neć više ni RIJEČ da čujem! Jel to jasno?
Pezejac je odvrludao na suprotnu stranu ceste.
- Futro - rekao sam, pokazujući prstom na vjetrobransko staklo.
- Jel jasno?! - bio je nepokolebljiv.
Krank se samo smijuljio, zakapčajući sigurnosni pojas.
- Futro, ide nam... - Hess se uspaničio. Futro ga je prekinuo.
- JEL JASNO?!
Iz suprotnog smjera približavao nam se kamion, blicajući farovima.
- Jasno je! - rekao sam što mirnije sam mogao.
- I ja mislim! - rekao je Futro, vraćajući pogled na cestu.
- UJEBEMTIKRU!! – viknuo je i oštro smotao volan, ali sekundu prekasno.
Kamion je zakvačio lijevi retrovizor Pezejca i zastrugao mu po čitavoj bočnoj strani proizvevši vodopad iskri. Udarac nas je zarotirao po vlažnom asfaltu.
- E neš, matere ti! - Futro je divlje cimao volanom, ali inercija je činila svoje.
Udarili smo u liticu, odbili se prema zaštitnoj ogradi i prošli kroz nju kao Wehrmacht kroz Francusku. Razbijenih farova, utonuli smo u mrak provalije.
- DRŽTE SE! - dreknuo je Futro.
...
Kad sam otvorio oči, iznad sebe sam ugledao sjedišta i Koldmanovu nacerenu njušku. Svjetlo žmigavaca na prekide je paralo mrak. Pezejac je bio okrenut na krov. Podigao sam glavu iz Koldmanovog međunožja.
- Zaspao si kao kakav dječaćić - promrmljao je, a zatim ispljunuo sukrvicu kroz razbijeni prozor.
- Gdje su ova dvojica? - osvrnuo sam se po skršenom automobilu, masirajući vrat.
- Ne bih znao. Bit će da sam se i ja onesvijestio. Nego, kad sumiraš činjenice, možeš se pohvaliti da smo spavali zajedno.
- Vidim, ti se još nisi probudio. Samo i dalje sanjaj.
Uz bolni uzdah, izvadio je slomljeni smartphone iz džepa i tiho opsovao. Zatim je iz drugog džepa izvadio pravokutni komad papira i njime obrisao krv s brade.
- Zbogom 50% popusta na plaćanje u roku 8 dana - rekao je.
- Šte?
- Futrina kazna za parkiranje.
Bacio je zgužvani krvavi papir kroz razbijenu šajbu. Uto se iz mraka na jednom od napuklih prozora pojavilo Futrino lice, natečene gornje usne.
- Kazna?! - viknuo je gnjevno - Đe je? Dajder je vamo!
Iskobeljali smo se iz auta. Krank je stajao sa strane i škiljio, palcem i kažipsrstom gladeći brkove. Prošao je bez ogrebotine.
- Dečki, ako vas nešto boli, doktor je u ordinaciji - podlo se nacerio, pokazavši palčevima na sebe.
Koldman mu je pokazao srednjak.
Nedaleko od nas, obrasle travom, nazirale su se ruševine zaboravljenog industrijskog kompleksa.
- Jebate, Roberat, kako ću sad s ovim pred blagajnicu? - Futro je pokazao razmotanu krvavu uplatnicu.
Koldman ga je šutke pogledao ispod oka, nervozno ispuhujući zrak kroz nos.
- I, doktore, đe smo ono stali? - upitao je Futro.
- Pa, priča dalje ide ovako... - mirno je počeo Krank pripaljujući cigaretu.
- Dosta kurčevih priča! - graknuo je piskutavo Koldman - Sereš još otkad smo...
Futro ga je nadlanicom okinuo preko uha.
- Pito sam te je l' ti JASNO! Reko si da je JASNO!
Koldman je feminizirano ispljunuo još jedan krvavi hračak i zašutio.
- Nakon Drugog svjetskog rata - nastavio je Krank - uz granicu je bila demilitarizirana zona. JNA je skovala plan da pod krinkom lažne tvornice dovede pet tisuća ljudi pod oružjem, mahom djece palih boraca, ravno na granicu s nekadašnjim okupatorom. Stric Reptilovićeve ujne, po bratančevoj tetki, bio je jedan od njih.
- Svinjski je izmišljotina. Kao što si i ti lažljiva ped... - krenuo je Koldman.
Futro ga je prostrijelio pogledom.
- E, da mi tu već ne pljuješ krv, sad bi je PIŠO! Š’čuo!? Pusti doktora da priča više!
Krank je letargično otpuhnuo dim i nastavio.
- I Talijani su ih prokljuvili, pa je Juga bila prisiljena preseliti Tovarnu motorjev Sežana, Tomos, je li, izvan demilitarizirane zone, u Kopar.
- Pa koji je kurac onda Reptilović radio u Sežani? - upitao je Futro sumnjičavo.
- Ujnin stric nikad nije otišao za tvornicom. Vrbovala ga je UDBA. Oženio je neku imućnu Slovenku. Kasnije, u sklopu vojne mirovine dobio je i komad zemlje. Tu, u slovenskim brdima. Kao, brda su ga podsjećala na Bosnu pa je ostao…
- U Sloveniji su svi Bosanci - mrmljao je Koldman, više sebi u bradu, kvrcajući po slomljenom smartphoneu. Futro ga je ignorirao.
- A đe je ta njegova zemlja?
Krank je iz torbice izvadio arhaični GPS uređaj opskurna dizajna i počeo pritiskati po bočnim gumbima. Zaslon uređaja bio je taman.
- O, pička ti… - rekao je i zveknuo napravu o tlo - Moraš s tim malo grublje. Kineska vojna oprema.
Nakon što ga je podigao i dobrano protresao, na minijaturnom zaslonu GPS-a bljesnuo je natpis YAKUTSK Corp., a zatim su se na njemu ispisale koordinate.
- I? - upitali smo Futro i ja istovremeno.
- Stojimo na njoj! - rekao je Krank i potplatom tri puta udario o tlo, koje je odzvonilo metalnim zvukom.
Svi smo pogledali dolje. Krank je stajao na metalnoj tabli, čiji je veći dio bio poklopljen pezejcem. Posvijetlio je tablu GPS-ovim zaslonom. Prekrivena rahlom zemljom, na dijelu table koji je izvirivao ispod pezejca, nazirala su se slova.
- Gledaj ti vraga! - rekao sam.
- Dajder se malo pomakni, doktore! - rekao je Futro, a Krank je iskoračio ustranu.
- OO-RUK! - ispuhnuo je Futro i jednim trzajem izvukao ploču ispod Pezejca.
Cipelom je s nje sastrugao prljavštinu. Crna slova na žutoj pozadini table govorila su “Vojaški poligon Reptilovec - DOSTOP STROGO PREPOVEDAN”.
- Šta bi mu to trebalo značt? Jebem ti i Slovence i njijov jezik!
- Futro, sad znaš kako je meni kad ti pričaš - dobacio je Koldman.
- E he he, neću te zalauš't, već si dost krvario, al čuvaj me se! Samo te gledam! - rekao je Futro i okrenuo se Kranku – Treba pronjuškat okolo!
...
Krenuli smo prema ruševnoj zgradi u daljini.
- Ali doktore, što je onda bilo ono u Sinju? - upitao sam prevaranta.
- PST! - zasiktao je Futro. Nastavio sam šapatom.
- Reci mi, doktore; ako je Reptilović pobjegao u Sloveniju još za vrijeme rata, tko je onda vodio ordinaciju u Sinju? Porezna ju je zatvorila tek prije dvije godine, a rat je završio još prije dvadeset?
Iz mraka se prolomio zvuk sirena zračne uzbune, a s pročelja ruševne zgrade zaslijepili su nas reflektori.
- ŠT... - zaustio je Futro, ali su ga prekinuli rafali iz strojnica koji su počeli preoravati livadu ispred nas.
- MATERE TI! - viknuo je Futro i povukao me na tlo, gnjureći mi glavu u blato.
Krank i Hess su također zalegli.
- TI i tvoja PITANJA, pička ti materna! – rekao je gnjevno.
Paljba je trajala par minuta. Komadi blata i kamenja padali su po nama. Kad je pucnjava prestala, još neko vrijeme čulo se mehaničko štektanje strojnica, a kad je stalo, reflektori su se isključili i nastupila je grobna tišina.
- To je vjerojatno bio automatski sustav, aktivirao se na pokret - rekao sam Futri, pljuckajući blato.
- Lebac mu jebem! - prosiktao je Futro, a zatim podviknuo u tamu - Šta je to bilo, doktore? Pička li ti materna, jesil nas u stupicu doveo?
Nije bilo odgovora.
- Doktore, jes ti gluv?! - graknuo je Futro i bacio busen u njegovom smjeru.
Začuo se tup udarac.
- Au! - zaskvičao je Hess.
- Hess! Đe je doktor?
- Nije s vama?
Ležali smo u tišini. Futrin fitilj se približavao kraju. Čuo sam ga kako si krvnički psuje u bradu. A onda je nešto zacvrčalo. Zvuk je dopirao iz torbice dr. Kranka koju je ostavio iza sebe.
...
Otpuzao sam za Futrom i Koldmanom iza stijene, stežući Krankovu torbicu u ruci. Iz nje je dopiralo prigušeno LED svjetlo. Izvukao sam Krankov arhaični GPS koji je bio rasklopljen na dva identična dijela, oblikujući tablet. Na zaslonu uređaja bio je iscrtan grafikon.
Koldman mi je istrgnuo uređaj iz ruke i pogledao u ekran. Lice mu se uozbiljilo.
- Šta gledate to? - upitao je Futro.
- Čini mi se da Krankov GPS odaje našu poziciju - rekao je i odmah zveknuo ekranom uređaja o kamen.
- Pametno! - rekao je Futro.
- Inače, očekujem ispriku. Izgleda da dobri doktor ipak nije toliko dobar kakvim si ga smatrao - rekao mu je Koldman.
- Bez brige, izvint ću ti se čim se izvučemo odavle - rekao je Futro čupajući komad natrule grane iz blata. Podigao je granu iznad stijene i par puta zamahnuo. Reflektori su se opet aktivirali i počeli šarati livadom, a zatim se začulo i mehaničko škljocanje strojnica. Ovaj put nije bilo paljbe.
- Ajde de! - rekao je, ustajući se - Nema municije! A onoga, Kranka... Jao si ga njemu kad ga nađem.
Reflektori su i dalje osvjetljavali pustoš oko nas. Od Kranka nije bilo ni traga. Oprezno smo se ustali. Koldman je promptno skinuo naočale i počeo ih čistiti od blata. Snimio sam Futru kako ga promatra, cereći se. Kad je Koldman vratio čiste naočale na nos, Futro ga je iznenada ošinuo dlanom po zatiljku, tako da su mu naočale opet završile u blatu.
- Izvini jarane! - rekao je pa prasnuo u smijeh - Evo, ja ti se izvinijo, ko što sam i reko!
Počeo sam se i sam smijati, toliko da su mi suze potekle. Koldman je raširio ruke u nevjerici, naizmjence nas pogledavajući.
- Nego, Futro - rekao sam kroz smijeh - mislim da znam gdje bismo mogli potražiti dobrog Doktora.

Već 10 dana razmišljam hoću li objaviti ovu priču jer zvuči toliko izlizano, ali meni puno znači jer okuplja na jedno mjesto mnoga nedavna, lijepa iskustva. Pa evo je:

JUNA

Izron. Plava, nježno naborana pučina, suton boje magente i ples bijelih galebova. Zaron. E, tu mu vid više nije od koristi. No, na svu sreću, priroda ga je podarila s vrlo moćnim biološkim sonarom - eholokacijom. Povratni zvučni valovi otkrivaju porozni greben na pješčanom dnu prekriven spužvama i morskim ježevima, jato omanjih riba prema površini te pokoji kljun galeba i hobotnicu u daljini koja se podvlači pod kamen.
Pomalo dosadno jer nema boja. Izron. Šarenilo ga je smirivalo, a zadnje sunčeve zrake pružale toplinu koja ga podsjećala na vremena kada je kao mladunče s majkom sljubljen plovio po hladnim oceanima. Teško je bilo odviknuti se od te topline stoga je često plovio toplim strujama koje su ga na koncu dovele u Jadransko more.
Tamo se po prvi put susreo s ljudima. Znatiželjno je kružio oko njihovih plutajućih drvenih ljuštura i osluškivao vibracije. Začudo, nisu bježali od njega. Dobio bi i ribu ponekad. Iako su mu lignje bile specijalitet, hranu nije odbijao. Otkrivao je drvene ljušture različitih veličina i izmjenjivao širok spektar vibracija s ljudima. Volio se zadržavati u zaljevima gdje je plivao s ljudima.
Najviše je uživao u društvu dvojice mladića koji su bili fascinirani njegovim skokovima. Dozvolio bi im da se uhvate za njegovu zakržljalu leđnu peraju te bi skupa nestajali pod površinom mora i skokovito izranjali uz gromoglasno smijanje. Agron i Plator bili su braća iz plemena Liburna, poznati po svojim ribolovnim vještinama među Ilirima, a zloglasni po gusarskim među Rimljanima.
„Ma bravo ribica!“, uzviknuo je Plator dok su u uvali današnjeg creskog mjesta Valun vježbali manevar zaustavljanja malih rimskih trgovačkih brodova.
„Još koji dan usavršavanja i cura je spremna za pravi ispit.“, oduševljeno će Agron.
„Poprilično sam siguran da je naš novi prijatelj mužjak, iako još nikad nisam vidio ovako malu ulješuru. Nema ni dvije duljine naše brodice.“, nadoda Plator.
„Kakva god da bila, naša je. Kad se dohvati rimskih strvinara, neće ih ni njihov Jupiter uspjet spasiti.“, uzvrati Agron.
„Ha! Taj se boji i vlastite žene.“, Plator će.
„E pa onda ćemo našu ribicu tako i nazvati – Juna!“, pobjedonosno uzvikne Agron.
„Šta kažeš ti na to malac? Jel može?“, smijući se, pogleda Plator u Junu koji je kružio oko njih i nestrpljivo iščekivao lignju za dobro obavljen trening.
U ribolovu je pratio njihovu brodicu u stopu i navigirao ih prema jatu riba. A kad bi im se ispraznila jedra, dobili bi i besplatnu vuču. Daleko od toga da nije bilo protuusluga u simbiozi. Plator mu je redovito čistio tvrdu i debelu kožu od vitičara i algi zbog kojih je često patio od iritantnog svrbeža i češao se o brodove.
Idućih nekoliko godina, trojac je usavršio tehniku noćnog prikradanja brodicama koja se sastojala od nekoliko dijelova. Prvo se Plator i Juna prišuljaju brodu te Plator uz precizan zamah zakači kuku s užetom za jarbol. Drugi kraj užeta zavezan je za Junu koji je zadužen za iznenadnu evakuaciju brodice i utjerivanje mokrog straha svojom pjesmom. Plator se potom penje na brodicu, reže uže s kukom na jarbolu i učvršćuje drugo za pramac kojim će ih Juna odvući. Agron ih prati svojom brodicom i mrežom sakuplja plutajući plijen koji nije bio čvrsto vezan te je upao u more prilikom iznenadne evakuacije.
Trojac je već napamet znao sve rimske rute koje su iz godine u godinu postajale prometnije i bogatije plijenom kojeg su Rimljani prevozili natrag u Carstvo iz osvojene Grčke.
„Quintus, pazi! Barbari!“, zadere se Marcus kad je uočio Platora na Juni s kukom.
„Prereži uže, brzo! Prevrnut će nas!“, panično odvrati Quintus dok se pridržavao za jarbol.
„Dobaci taj prokleti nož! Ispada teret!“, ljutito će Tiberius dok je gubeći ravnotežu gledao u kip apoksiomena koji je probijao površinsku napetost vode.
Ulje, bilje, agrumi, kipovi, umjetnine, zlato, srebro, bronca, nema čega se ribica i momci nisu dočepali prilikom presretanja čime su postali heroji u svom plemenu. Po otocima su se prepričavale njihove uzbudljive pustolovine dok je Juna svakodnevno uživao u lignjama svojih obožavatelja.
Igra presretanja postajala je sve rjeđa dok nije iščezla kao morska pjena. Starenje i kratkoća ljudskog života za Junu su bili misterij. Nedavno ih je bilo, a sad ih više nema. Proći će još puno vremena dok Juna ne počne shvaćati. Brodice koje su počele pristizati u zaljev postajale su krupnije i sa sve više vesala. Ljudi su se promijenili. Njihova okrutnost i oštra koplja udaljili su Junu iz toplog zaljeva bogatog uspomena.
Prepustio se morskim strujama koje su ga odnijele u Sredozemno more gdje se naviknuo na samoću i otkrio ljepotu podmorja. Ponekad bi čuo zvuk svojih dalekih rođaka koji je dopirao iz dubine, ali nije se obazirao. Utjehu su mu pružala sjećanja koja su i dalje bila bistra kao more u onoj uvali gdje je prvi put upoznao Agrona i Platora prije tko zna koliko stoljeća.
„Juuuunaaa! Juuuuunaaaa! Ribica, gdje si?“, začuo je njihov glas u snu. Brzo se trgnuo i snažno zamahnuo repnom perajom u smjeru tople morske struje koja vodi do Kvarnerskog zaljeva.
Plivao je danima, punom brzinom bez prestanka dok nije stigao do Valunskog zaljeva. Izronio je da udahne svježi zrak i nasmrt preplašio ribara koji se uz vrisak srušio na pod barke i ispustio mrežu punu ribe natrag u vodu.
„Đavli te odnijeli, i tebe i Zvonimira! Oćeš mi ti natrag ulovit te škarpine, sunce ti poljubim!“, razjareno će Bratonja.
„Čiji si i šta si? Samo ti kruži oko mene, ribe nećeš dobit.“, uputi Juni dok mu se srce polako vraćalo u grudni koš.
Juna je bio pomalo zbunjen. Opet gleda u pravog čovjeka i čuje njegove vibracije. Možda nije pametno biti mu tako blizu. A možda on poznaje njegove prijatelje pa će im dojaviti da se vratio kući.
Bratonja je bio ribar koji je živio s majkom u Valunu. Nije se nikada ženio. More je bilo njegov život, a „dok je ribe bit će i nebrige“, kako bi govorila njegova majka Teha, najstarija i najmudrija u selu. Djeca su je posebno voljela jer je znala mnoge uzbudljive priče i legende iz davnina uz koje je Bratonja odrastao. I tako je Juna pratio Bratonju i njegovu barku u stopu dok se nisu navikli jedan na drugog, a djeca bi ih svako prijepodne dočekivala iz ribolova jer su htjela baciti koju ribu ili lignju kitu iz njihove najdraže priče.
„Ova današnja čeljad nije normalna.“, prokomentira Bratonja majci dok si je stavljao brodet u tanjur.
„Šta im je?“, upita Teha sjedajući za stol.
„Kradu ribu iz peskerije i trče u luku da ju bace kitu. Zovu ga Juna, ko iz one tvoje priče.“, kroz smijeh joj uzvrati.
„A kako ti znaš da to nije on? Ne prati te kit bez razloga. Još je i malen kako i kaže priča.“
„Ajde ne pričaj gluposti. Očito se zaljubio u moju barku jer misli da je žensko. Neka ga. Neću ga tjerat jer je dobro društvo. Samo ne smijem pjevat jer krene i on za mnom pa mi poplaši svu ribu.“, prozbori Bratonja punim ustima i iskašlje zalogaj koji je ušao u krivu rupu.
U iduću zoru otisne se Bratonja na pučinu i opet sastane s prijateljem.
„Eto tebe opet, mali vraže. Kažu mi da su te nekoć zvali Juna.“, radosno će Bratonja prateći pogledom Junu koji se češao o desni bok barke.
„Jesam i ja blesav, pričam s kitom kao da mi je sin. Eto, polako odlazi i moja pamet. Da možeš govoriti, tko zna šta bi sve moje uši čule, jeli Juna?“, kroz smijeh će Bratonja.
Juna ga je smireno gledao svojim tamnim i velikim očima lagano ljuljajući barku. Njegova mu je blizina ublažavala čežnju za starim prijateljima, koje više neće vidjeti. Ali vratio se doma i stekao novog prijatelja s kojim je dočekivao i pozdravljao tople sunčeve zrake, uzastopno, poput izrona i zarona.
Bratonja je prestao dolaziti. Juna je znao. Nije bio tužan. Osjećao je spokoj. Znao je da je i za njega došao kraj. Tog sutona posljednji put je ispratio sunce. Nebo je bilo obojano identično kao i prvi put kad je došao u Valunski zaljev. Pozdravio je galebove i pripremio se na konačan zaron. Smireno je zamahivao repnom perajom, ploveći sve dublje i dublje. Nije mu bilo hladno. Grijale su ga uspomene.

Zasigurno vec mnogi znaju za "celavog" u smesnom zutom odelu sa plastom, sto jednim udarcem ubija.
Nekima je to samo jos jedan Anime, nekima je u pitanju "glupi crtani", a nekima poput mene licno, najbolja stvar koja se pojavila u medijima zadnjih 10ak godina
Kako je krenulo
Japanski decak po imenu ONE, je uzeo da crta krajnje smesan webcomic, ni ne sluteci dokle ce to da eventualno ode. Ideja je bila parodija na sve klasicne Shounen manga/anime gde glavni lik bude pobedjen, pa onda trenira, i onda pobedi glavnog zlocu i tako u nedogled.
Saitama (celavi heroj One Punch Man price) je u startu najjaci, otud i naziv - 1 punch man
Krajnje blesav koncept, pomislio bi neko .. kako to uopste moze da bude zanimljivo da citam/gledam kad je on najjaci ?
Nakon sto je originalni webcomic stvorio odredjeni buzz na internetu, i krenuo da se svidja ljudima, ONE-u je prisao jedan od najboljih crtaca danasnjice - Manga majstor Yusuke Murata, i pitao ga da li mu zvuci okej da on licno uradi re-edit price, ujedno i da zajedno kreiraju pricu na dalje, tako da Manga postane zvanicni OPM kanon
ko je Murata?
Lik je otprilike bog crtanja. Postoje manga umetnici koji crtaju skoro realisticne likove, sa mnogo vise detalja, nalik na korejskog crtaca Boichi-ja i njegova Sun Ken Rock manga ili Takehiko sa sad vec cuvenom Slam Dunk mangom ali ono jedno sto razlikuje Murata-u, i ostale crtace je brzina - nijedan manga artist nije u stanju da crta ni priblizno brzo kao Murata, a da to izgleda ovako
Primer 1
Primer 2
Primer 3
zasto je One Punch Man dobar toliko ?
ONE je ispostavilo se, vise nego talentovan da napravi pricu koja intrigira, koja zainteresuje citaoca, do te mere da trentuno world-build OPM serijala ima skoro veliki broj likova koliko i jedan ceo Marvel comic Universe. Uz Murata-u, njih dvojica su stvorili svet koji zapravo ima SVE moguce tropes:
mechas, androide, Sajborge, vampire, demone, vanzemaljce, bogove, kraljeve, sperme, Furije, gole homoseksualce, majstore borilackih vestina, nindze, zombije, morske nemani, teretanaše, ulicne barabe, maskirane likove, kauboje, gorile, telekineticare, proroke, strelce, naucnike, ugmone, pevace i reality zvezde, vojnike, macevaoce, BDSM, goticare, i tako dalje
Kraci sinopsis price uz malo spoiler-a
Svet je ekvivalentan zemlji na kojoj zivimo, slicno je i doba (recimo neke 2030 godina tehnologija), uz cinjenicu da je pre xx godina pocelo da se pojavljuje mnogo cudovista iz neobjasnjivih razloga. Cudovista (Kajin) mogu da budu drevna cudovista iz praistorije, genetske modifikacije ludih naucnika, neki su rodjeni tako, a u isto vreme, ljudi ili zivotinje koji postanu ekstremno opsednuti nekom temom, mogu da usled losih misli i mutacije, postanu cudoviste. Kao naprimer Super Mouse - laboratorijski pacov koji je uspeo da prezivi veci broj eksperimanata u laboratoriji do te mere da je zamrzeo naucnike, mutirao u humanoidno cudoviste, i sve ih pobio, sada tvrdeci da je pripadnik "super rase miseva" ili Crablante koji je bio opsednut jedenjem kraba, da je na kraju postao polu-covek-polu-kraba
Cudovista su dobila klasifikacije, kako bi ljudi znali sta je u pitanju:
Wolf: pojava koja moze biti opasna po pojedince
Tiger: Pojava koja moze biti opasna po vecu grupu ljudi
Demon: Pojava koja moze biti opasna po ceo jedan grad
Dragon: Pojava koja je pretnja po vise gradova
God: Pojava koja preti celom covecanstvu
Da bi se izborili sa takvim pojavama, covecanstvo je osnovalo "Asocijaciju Heroja" - grupa individua koji su u stanju, prirodnim ili vestackim ili bilo kakvim putem, da se suprotstave takvoj pojavi cudovista
Heroji su klasifikovani u C, B, A klasu, i najjacih 17 heroja u takozvanoj "S class"
Najjaci heroji S klase su ljudi poput najveceg majstora borilackih vestina, matori Bang (herojsko ime SilverFang), devojka sa neopisivo jakim telektinetickim sposobnostima u stanju da srusi ceo jedan grad Tatsumaki, Darkshine, covek koji je toliko trenirao u teretani da mu je telo postalo tvrdje od celika, Flashy Flash nekada Nindza, koji je dostigao brzinu nalik na Flash-a iz DC stripova, i tako dalje
Niko ziv pojma nema ko je Saitama.. i prica krece :)
Anime
Nakon prevelikog uspeha OPM Mange koju je crtao Murata, jedan od najjacih studio-a za anime - Madhouse, je preuzeo stvaranje prve sezone OPM anime-a.
Ono sto se potrefilo je da su najveci animatori, i najbolji timovi imali prilike da rade na Anime-u, do te mere da se OPM sezona 1 smatra medju najbolje ostvarenim Anime-om ikada. Cak je i veoma popularan japanski bend preuzeo opening song, sada vec cuveni ONE PUUUUUUUNCH
Nazalost, drugu sezonu je preuzeo manje poznati studio JC Staff, ali su pred kraj sezone uspeli da srede losu animaciju koja je bila u pocetku sez 2, i neke posebne scene odlicno uradili, na radost fanova.
Apsolutna preporuka svima da procitate, pre svega Mangu - Murata je jedan od onih retkih crtaca ciju pricu bolje razumes kao strip, nego kada se prebaci na veliki ekran
Manga (chapter 1, pa automatski prebacuje na sledece captere, sa sajta Mangadex, premotao sam vam na prvi panel) - LINK
Anime: LINK
Ima li jos nekog na /Serbia ko prati Mangu ? Javite ako vam se svidi prica, garantujem da hoce :)

Čitao sam aktivno mnogo toga što su ljudi ovde pisali od perioda kad je bilo manje od 4 hiljade prijavljenih, a krenuo da aktivnije postujem od perioda kad je bilo oko 5 hiljada, tako da nisam potpuni novajlija. Neki od vas bi prepoznali korisničko ime mog glavnog naloga, neki ne bi, no o tome neću mnogo govoriti jer to koliko me ljudi zna, nije relevantno. Rekao sam da nisam nov, jer želim da se zna da sam video i pročitao dosta toga na ovom sub-u. Bio sam svedok mnogim kako ekstremno desničarskim, u pravom smislu te reči, fašističkim, tako i ekstremno levičarskim, SJW, "beli strejt ljudi su krivi za sve" stavovima i ubeđenjima. Malo je reći da imam vrlo nisko mišljenje o oba rezona, ali mi je uvek olakšavalo situaciju to što sam uvek mogao da budem siguran da neko zaista veruje u ono što govori(ako nije očigledan trol). Ljudi koji iskreno misle da će proteravanje cigana ili ne prihvatanje azilanata poboljšati neki aspekt situacije u društvu i da vredi te stvari raditi, me nikad ne bi mogli udaljiti sa ovog sub-a, slagao se ja sa njima ili ne. Isto je i sa ljudima koji iskreno veruju da će se društvo poboljšati ako se azilantima plate luksuzne vile parama iz budžeta da bi svi mogli da žive kao carevi, jer su ugroženi. I to je prvenstveno zato što su i jedni i drugi iz tih dveju grupa ljudi iskreni.
Ni influks negujmo forica sa fejsa koji se od nedavno desio nije nešto problematično, kako su neki dramili. To je samo humor koji zavisi od mnogo stvari. Ako je toliko loš da se nikom ne svidi, neće biti apvoutovan i to je to. No big deal.
Ono što me je na kraju primoralo da "odem" sa sub-a je samo jedan komentar i činjenica da nije masovno downvote-ovan. Razlog zbog kog je taj komentar problematičan nema veze sa temom posta na koji se odnosi. U njemu se neironično, svesno predlaže laž, podvala, prevara i odsustvo svake časti kao dobro rešenje za neki problem. Nije čak stvar ni u tome što je problem vezan za Srbiju i njenu politiku^{aliu politici mora da se vara i koristi propaganda Gebels stajl hurr durr} , iako su nama Srbima uvek puna usta pravednosti, istine, časti itd. Ono što ljudi na ovom sub-u najviše navode kao nešto protiv čega su, implicitno ili eksplicitno, je nepravda koju decenijama kreiraju političke organizacije partijskim zapošljavanjem, podlošću, prevarama, podvalama, malverzacijama, lažima, krađom... I bilo mi je drago da se to osuđuje, jer sam konačno pomislio da sam na mestu na kom velika većina ljudi zaista ceni poštenje, iskrenost, časnost i pravednost kao vrline. I da vam je u potpunosti svejedno da li te vrednosti padaju u zaborav zbog ove ili one stranke kod nas i da ćete oštro osuđivati svaku promociju onog suprotnog. I onda dobar deo vas pokaže licemerstvo, zbog kog sam se do te mere razočarao u ljude ovde da pišem poslednji post. Probao sam da verujem da je komentar o kome je reč bio ironičan, kao i svi upvote-ovi, ali nisam blesav. Jedini zaključak je da se ovde sve više podržava neiskrenost. I nema razloga više ni da vam verujem kad vas pitam za savet koje sluške da kupim, jer ko zna u kojoj firmi radi čiji ujak od strine negde u inostranstvu, koji donosi malo stranih valuta kao poklon kad dodje u goste, u Srbiju.
Samo istina može da donese nešto stvarno dobro. Laž donosi loše. Ko god misli da su ovo priče iz bajke i da su život i svet takvi da moraš da lažeš i varaš da bi došao do nečeg dobrog, samo je prevario sam sebe. Zbogom!